POŠTOVANA GOSPODO,

Sistem kamp obuke i pripre veoma je specifičan i provodi se u otežanim okolnostma i potrebno je da svi učesnici " Kampa" učine sve na najbolji način kako bi se rad mogao odvijati na najbolji način.

Cilj rada " kampa 2011"

- da najmlađi učesnici" Kampa " kroz konkretnu obuku fudbalske tehnike dožive očigledan uvid u svoje sposobnosti i da te sposobnosti podignu na viši nivo,
- da se u najranijem periodu na optimalan način krene sa formiranjem motoričkih sposobnosti koje najneposrednije učestvuju u izvođenju osnovne fudbalske tehnike ( koordinacija, brzina, spretnost, okretnost i dr.),
- bitno je da učesnici "Kampa" imaju psihički doživljaj uspeha, koji utiče na jačanje njihovog samopouzdanja i da doživljavaju radost u treniranju i igranju sa drugovima,
- učesnici "Kampa" moraju steći osećaj zajedništva i suživota, da imaju osećaj da pripadaju i predstavljaju deo zajednice, bez obzira na njihove trenutne sposobnosti,
- da se kod učesnika "Kampa" stvori želja da se sledeći put u najskorijem
vremenu ponovo nađu u istoj situaciji

Sve unapred rečeno posebno se odnosi na najmlađu populaciju na dečake uzrasta do 13 god.sa kojima se rad odvija metodom obučavanja.

Osnvni ciljevi u radu sa starijim grupama odnose se na kompletnu sportsku pripremu, sa zahtevima da se kroz trening podigne nivo tehničkih, taktičkih i ostalih sposobnosti, koje će se proveravati kroz igru sa protivnicima različitog nivoa.

Uopšteno rečeno trening konkretnih sposobnosti mora da podrazumeva:

- individualno i kolektivno usavršavanje svih segmenata fudbalske igre,
- doživljaj ličnog i kolektivnog uspeha,
- sticanje samopouzdanja,
- osećaj zajedništva,
- nenametnuto i spontano druženje,
- osećaj slobode u ambijentu "Kampa".

Zahtevi u radu na " Kampu"

- osnovni zahtev u radu "Kampa" pored obrazovnog karaktera treba da ima i zabavni karakter,
- da se svi učesnici "Kampa", posebno najmlađi osećaju dobrodošlim i sigurnim u dobrom okruženju,
- da imaju pravo da se igraju kao deca, a ne kao odrasli,
- da u igri maksimalno iskazuju radost, i da u njihovoj radosti učestvuju treneri, roditelji i ostali prisutni na "Kampu",
- da u obučavanju deca treba da maksimalno koriste maštu i kreativnost i da ih treneri u tome podržavaju,
- trener mora imati u vidu da je dečiji fudbal igra, bez preterano krutih pravila, gde je dozvoljeno napravit grešku, ali gde se stvaraju pretpostavke da deca preuzimaju odgovornost i konstruktivno doprinose zajedničkom učinku.

RODITELJI I DEČIJI FUDBAL

Poznata je činjenica da su roditelji neodvojivi deo trenažnog procesa, bilo da se radi o radu u klubu ili na nekim posebnim pripremama ili na u sadašnjem vremenu veoma aktuelnim kampovima, koji se organizuju i u zimskim i letnjim školskim raspustima.
Pozitivno je i veoma je važno da roditelji pokaziju interesovanje za ove dečije aktivnosti, dobro je da roditelji ohrabruju svoju decu da se bave sportom.
Kod prvih kontakta sa dečacima potencionalnim učesnicima " Kampa" treba da se ostvari saradnja sa roditeljima.
Roditelji se mogu upoznati sa našim projektom i oni su dobro došli da posmatraju svakodnevni rad "Kampa" i rad svog deteta, ali mogu se uključiti u deo aktivnosti samo u pauzama rada, gde mogu pomoći u nekim praktičnim stvarima ( podela sokova, vode, voćai sl.).
Jednostavno rečeno, želimo da su roditelji prisutni na našem "kampu" ali da se u toku rada na treningu pridržavaju pravila, da dok se odvija rad na terenu njihovo prisutsvo na terenu nije poželjno.
Srećna je okolnost da postoje roditelji, koji razumeju te zahteve i na veoma korektan i koristan način utiču na rad "Kampa", nažalost, tužno je reći da postoje i preambiciozni roditelji čije su ambicije iznad potreba, interesa i mogućnosti deteta, gde roditelji snose veliku odgovornost menjajući zabavnu, radosnu i bezbrižnu dečiju igru u ozbiljnu ali najčešće nerealnu perspektivu, da će preko svoga deteta rešiti neke svoje neostvarene sportske ambicije ili vide svoje dete kao budućeg profesionalca koji će rešiti sve materijalne probleme.
Takav pritisak, praksa je u bezbroj primera potvrdila, bio je razlog da su i talentovana deca prestajala da se bave sportom.
Veoma je teško ubediti roditelje da razumeju ciljeve dečijeg fudbala. Takvi roditelji jačaju sopstveni ego, posle pobede tima u kome nastupa njegovo dete,i poraz doživljava ka lični neuspeh , a posebno ako njegovo dete nije u izboru za startnu postavu.To su roditelji "koji sve znaju" vrše pritisak na trenera i mešaju se u njegov rad i negativno komentariču sve ono što se radi ako nije u
Interesu njegovog deteta..
Raditi sa ambicioznim roditeljima " koji sve znaju" najveći je problem u dečijem fudbalu. Nažalost takvim pristupom takav roditelj najviše šteti svom detetu, koje i pored dosta vrlina gubi simpatije ostalih dečaka, neretko trenera i drugih roditeljai posmatrača.
Na pitanje kako raditi sa roditeljima odgovor nije ni lak ni jednostavan. Odgovor bi mogao biti obrazovanje i uključenje takvih roditelja u proces u kome se mora objsniti šta, kako, i zašto se radi na taj način. U tom pravcu uloga trenera je da na optimalan način obavesti roditelja o stvarnim mogućnostima njegovog deteta i da na stručan i objektivan način prikaže stvari u pravom svetlu

10 saveta za roditelje

- dođi na trening i utakmicu to deca žele,
- ohrabruj svu decu na utakmici, ne samo svoga sina,
- navijaj za svoj tim i u dobru i kada ide loše, ne kritikuj već daji pozitivno
usmerene poruke,
- poštuj trenerov izbor igrača - ne pokušavaj da utičeš na njega,
- gledaj na sudiju kao delioca istinske pravde, ne kritikuj njegove odluke,
- svom detetu treba davati podsticaj, ne vršiti pritisak na njega,
- pitati ( ako nisi prisutan) da li je utakmica bila lepa i uzbudljiva, a ne koji je rezultat,
- nastoj da svoje dete opremiš za trening, bez preterivanja sa brendovima,
- pokaži poštovanje za rad u klubu, na "Kmpu" pripremama i utakmicama,
- misli uvek da fudbal igra tvoje dete, a ne ti.

HVALA NA KOREKTNOJ SARADNJI